Napravimo segmentno stablo nad intervalom ~[0, 2^{20})~. Za svaki segment ~[L, R)~ zapamtimo koliko brojeva iz početnog niza ~A~ su između ~L~ i ~R~ (odnosno broj indeksa ~i~ za koje važi ~L \leq A_i < R~). Nazovimo to veličinom podstabala. Kako je operacija xor asocijativna pamtićemo xor svih ~X~ za xort operacije do sada u promenljivoj ~Y~. Posle prve xort operacije get upite rešavamo pomoću segmentnog stabla (pre prve xort operacije samo ispisujemo ~A_K~). Započinjemo rekurziju na korenu stabla i pamtimo pomoćnu promenljivu ~nivo~ koja je na početku jednaka ~19~. Ako ~Y~ ima cifru ~1~ u binarnom sistemu na mestu ~nivo~-a (na početku gledamo devetnaesto mesto) to znači da su u desnom podstablu manji brojevi nego u levom. U suprotnom su manji brojevi u levom podstablu. Zapamtimo u kom podstablu su manji brojevi. Ako je veličina tog podstabla veća ili jednaka ~K~ rešenje nastavljamo da tražimo upravo u tom podstablu i smanjujemo ~nivo~ za ~1~. U suprotnom na rešenje dodajemo ~2^{nivo}~, smanjujemo ~K~ za veličinu podstabla sa manjim brojevima, smanjujemo ~nivo~ za ~1~ i nastavljamo pretragu u drugom podstablu. Kada stignemo do lista prekidamo proces i ispisujemo rešenje.

Sa ~M~ označimo maksimalnu moguću vrednost u nizu ~A~ u nekom trenutku. Vremenska složenost je ~O((N+Q)logM)~.